Перформансе екстрактанта су одређене његовом структуром; да би ефикасно функционисао, органски екстрактант мора да испуњава два критеријума. Прво, молекул екстрактанта мора да поседује најмање једну функционалну групу способну да се веже са металним јонима да би формирао комплекс за екстракцију; заједничке функционалне групе садрже атоме као што су О, Н, П или С. Ови атоми поседују усамљени пар електрона и делују као донори електрона, служећи као координирајући атоми.
Атоми кисеоника су најчешће функционалне групе које се налазе у екстрактантима. Друго, молекул екстрактанта мора да садржи довољно дугачак угљенични ланац или бензенски прстен; ове структурне карактеристике обезбеђују да су и екстрактант и настали комплекс за екстракцију лако растворљиви у органској фази док имају ниску растворљивост у воденој фази. Међутим, ако је угљенични ланац предугачак, екстрактант може постати превише вискозан или чак чврст, што га чини неприкладним за употребу. Типично, релативна молекулска маса екстратанта је у опсегу од 350 до 500.
